Свети Алексије Човек Божји
Различити су путови којим Бог води оне који
желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму
живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло
богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше
богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по
смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте,
би принуђен да се ожени. Но он те исте ноћи остави не само жену него и
дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше
чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару.
Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак
живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у
паперти цркве Пресвете Богородице. Када се ту прочу као богоугодник, он
се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију,
но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући
то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као
непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из
милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту
Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води.
Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се
крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17.
марта 411. године. Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду
гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја.
Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с
папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег
распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову
избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије
родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је
тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их
све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ
прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи
болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег
од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.