среда, 29. април 2015.
четвртак, 23. април 2015.
Ikona Vaskrsenje Lazarevo
Молитва на почетку рада
МОЛИТВА НА
ПОЧЕТКУ
РАДА
Господе Исусе
Христе,
Сине Божји,
помилуј ме грешног. (трипут)
Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца
небеског, који си без почетка, Ти си рекао
Твојим пречистим устима: »Без мене не
можете ништа чинити».
Господе мој, вером и срцем
примам у душу своју то што си рекао,
клањајући се благости Твојој. Помози ми
грешноме на делу које почињем, да га с Тобом
довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа.
Амин.
петак, 17. април 2015.
уторак, 14. април 2015.
Васкрсни уторак
Васкрсни уторак
понедељак, 13. април 2015.
Васкрсни понедељак
Васкрсни понедељак
ВАСКРС
У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина,
Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним
миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен
одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као
муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха.
Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога
тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите
ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени
војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су
видели.
Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
петак, 10. април 2015.
Велики петак
Велики петак
Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак)
Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.
Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст.
На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме.
У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.
Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак)
Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.
Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст.
На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме.
У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.
четвртак, 9. април 2015.
Велики четвртак (Тајна вечера)
Велики четвртак (Тајна вечера)
Уочи Пасхе, Господ се са ученицима окупља на
вечери у једном дому у Јерусалиму. Пошто је опрао ноге својим ученицима,
да би им показао да онај који је први треба свима да служи, Господ ломи
после благослова хлеб и дели ученицима; „Узмите, једите ово је тело
моје, које се за вас ломи”... затим им даје да сви пију вино из исте
чаше: „Пијте из ње сви, јер ово је крв моја новога завета, која се за
многе пролива, ради отпуштења грехова” и тако установљава велику
хришћанску тајну причешћа. После опроштајне беседе и молитве у
Гетсиманском врту, војници које је довео Јуда издајник хватају Исуса и
одводе Га првосвештеницима Ани и Кајафи, затим римском намеснику Понтију
Пилату. По наређењу јеврејских власти шибају Га и осуђују на смрт.
среда, 8. април 2015.
Свети Архангел Гаврил
Свети Архангел Гаврил
Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом” (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж - Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж - Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).
Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом” (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж - Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж - Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).
уторак, 7. април 2015.
Благовести
Благовести
У дому Јосифовом Пресвета Дева продужи живети
исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у
молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не
излазаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с
ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући
општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено
Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје изгнаном
Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Деве,
и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала
отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству:
„Ето, девојка ће зачети и родиће сина...” (Иса 6, 14). Јави јој се
Гаврил у светлости архангелској и рече јој: „Радуј се, благодатна!
Господ је с тобом!” (Лк 1, 28) и остало све редом како пише у Јеванђељу
божанственог Луке. Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа
Светога на Деву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.
Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се!
да означи тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву
створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и
радосним празником.
недеља, 5. април 2015.
Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
У нашој светој, саборној и апостолској Цркви, данас се слави:
+++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
(Недељу дана пред Ускрс)
Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде. У Јерусалим Христос је ујахао на магарету, да би се испунило пророчанство и да би показао како Цар Славе долази скромно а не у царској помпи овога света. Народ је резао гране од палми и бацао на пут, а многи су скидали са себе хаљине и простирали их пред ноге магарету. Ученици и народ, деца испред свих, запевали су: „Осана (спаси, дај среће) Сину Давидову! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев; Осана на висинама!”
Фарисеји су сматрали све ово светогрђем, па су се обратили Господу: „Чујеш ли шта ови говоре!?” А Он им је одговорио речима из Писма: „Зар нисте читали: из уста деце која сисају начинио си себи хвалу”.
Црква овај догађај слави у последњу недељу пред Васкрс, а народ овај празник зове Цвети.
Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде. У Јерусалим Христос је ујахао на магарету, да би се испунило пророчанство и да би показао како Цар Славе долази скромно а не у царској помпи овога света. Народ је резао гране од палми и бацао на пут, а многи су скидали са себе хаљине и простирали их пред ноге магарету. Ученици и народ, деца испред свих, запевали су: „Осана (спаси, дај среће) Сину Давидову! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев; Осана на висинама!”
Фарисеји су сматрали све ово светогрђем, па су се обратили Господу: „Чујеш ли шта ови говоре!?” А Он им је одговорио речима из Писма: „Зар нисте читали: из уста деце која сисају начинио си себи хвалу”.
Црква овај догађај слави у последњу недељу пред Васкрс, а народ овај празник зове Цвети.
субота, 4. април 2015.
Лазарова субота - Врбица
Лазарова субота - Врбица
Посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после
четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овај празник је
установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био
Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом
је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу.
среда, 1. април 2015.
МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ РАДА
МОЛИТВА НА ПОЧЕТКУ РАДА
Господе Исусе Христе,
Сине Божји,
помилуј ме грешног. (трипут)
Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца небеског, који си без почетка, Ти си рекао Твојим пречистим устима:»Без мене не можете ништа чинити». Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости Твојој. Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Господе Исусе Христе,
Сине Божји,
помилуј ме грешног. (трипут)
Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Оца небеског, који си без почетка, Ти си рекао Твојим пречистим устима:»Без мене не можете ништа чинити». Господе мој, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости Твојој. Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Пријавите се на:
Постови (Atom)