Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом
 |
Ова
славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља
незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед, она се свим срцем
обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки
сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана
му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао епарх тога града. То
му она предложи мислећи, да тај млади човек неће моћи никад достићи до
тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен
би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она
хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену веру
говорећи: "Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?"
Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и
изби, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди, те је
тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но
Господ је исцели у тамници, и она се јави пред епарха потпуно здрава.
Епарх је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видећи то чудо, многи
повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и
стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их
посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија
Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на
губилиште, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава
јој би одсечена, а душа оде у царство вечне Христове светлости, 304.
године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се
лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко
острво, где га пси растргоше и поједоше.
