Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
 |
Овај
славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у
својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града
Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет
посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи
се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и
замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим.
По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не
задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим
милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући
реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3).
Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти
проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако
желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би
изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар,
неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време
гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у
тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском
сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком
јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске
службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам
Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење
према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и
одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три
човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он
је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га
сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се
јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и
брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост
као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху,
тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у
Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству
небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља
Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).
