Света мученица Јулијана

Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом
Ова славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену веру говорећи: "Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?" Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцели у тамници, и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видећи то чудо, многи повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсечена, а душа оде у царство вечне Христове светлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, где га пси растргоше и поједоше.

Isus Hrist u Novom Jerusalimu

О МОЛИТВИ

О МОЛИТВИ Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.
Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.
СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.
Антиох Пандект

Молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо, без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере откривају се само молитвеном уму и чистом срцу.
Свети апостол Павле поручује нам: "Молите се непрестано".
Сав живот Цркве је непрекидна молитва и непрекидно служење Богу. Поред заједничких богослужења и молитава у којима учествују сви хришћани, постоје молитве које се односе на свакодневни породични живот и молитве које се упражњавају у тишини самоће. Молитве се могу поделити и на молитве хвале и слављења, молитве благодарности и молитве мољења.
Хришћанинов дан почиње и завршава се са молитвом, тако он самог себе и сав живот свој приноси Богу. Молитва претходи сваком послу, али и јелу, молитва помаже стишавању узбурканости душе, али изнад свега, молитва је пут приближавању и разумевању Бога, расту љубави према Богу и људима. Не треба чекати да се учимо молитви само онда кад нам је Бог потребан, хришћански идеал је молити се непрестано, без напора - као што дишемо. Искуство многих великих православних молитвеника помаже нам да се, полако, испрва понављајући њихове молитве, учимо топлом и искреном разговору с Богом. Ипак, не треба заборавити савете светих отаца о молитви. Свети Јован Лествичник каже: "Дешава се да ме, када стојим на молитви, сусреће дело доброчинства, које не дозвољава одлагање. У таквом случају треба дати предност делу љубави. Јер је љубав изнад молитве."

Божићни пост

Божићни пост

---

Назива се још и Мала четрдесетница, јер Црквени устав Божић сматра за другу Пасху. Траје од 15. новембра до 24. децембра *(датуми су по "старом", Јулианском календару).Овај пост има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа - Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и они који не посте неће мрсити јер је Бадње вече дубоко укорењено у народној традицији. По строгости, овај пост можемо поредити са Петровским постом.

Начин поста *(датуми су по "старом", Јулианском календару).

Најстрожији дан поста је 24. децембра (Бадњи дан), а тај дан се још зове и сочелник (реч настала од речи која је име за сочиво - кашу од сушених зрна).

* Oд 15. новембра до 17. децембра - суботом и недељом разрешење на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на води понедељком, средом и петком.
* Од 18. децембра до 24. децембра - разрешење на уље и вино, пост на води понедељком, средом и петком.

Ikona Sveta Petka

Свети апостол Филип

Свети апостол Филип
Родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Од малена научен Св. Писму Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јов. 1, 43). По силаску Св. Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој. У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики, и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове. И друга многа чудеса збише се, нарочито исцелења болних, због којих многи незнабошци повероваше у Христа. У граду Фригијском Јерапољу св. Филип се нашао на заједничком послу јеванђелском са Јованом Богословом, својом сестром Маријамном и Вартоломејом апостолом. Туде би нека опасна змијурина, коју незнабошци храњаху брижљиво и клањаху јој се као Богу. Апостоли Божји молитвом као копљем умртвише ту змијурину. Тиме навукоше гнев помрачених људи. И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, по том распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип пак беше издахнуо. Вартоломеј постави крштенима за епископа Стахија, кога пре тога он и Филип беху исцелили од слепила и крстили. Беше Стахије 40 година слеп. Мошти св. Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада овај дивни апостол 86. год. у време цара Дометијана.

Ђурђиц

Икона Св Георгија - Ђурђиц сликана на платну. 30х40цм цена 7.800 динара