У нашој светој, саборној и апостолској Цркви, данас се слави:
Свети Амвросије, епископ медиолански (милански)
Овај велики, свети отац цркве православне беше
знаменита рода; отац му беше царски намесник Галије и Шпаније, но вером
незнабожац, а мајка хришћанка. Док још беше у колевци, једном се спусти
рој пчела на њега, изли мед на уста његова и одлете. И још као дете
пружао је руку и говорио пророчки: „Целујте, јер ћу и ја бити епископ”.
По смрти оца свога цар га постави за свог намесника Лигуријске области, у
којој Медиолан беше главни град. Када умре епископ тога града, би
велика распра међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог
епископа. Амвросије по дужности уђе у цркву да одржава ред. Утом неко
дете на грудима материним узвикну: „Амвросије - епископ!” Ово цео народ
прими као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше једногласно
њега за епископа. Амвросије се крсти и кроз недељу дана прође све
претходне чинове и би рукоположен за епископа. Као епископ Амвросије
утврди веру православну, потисне јеретике, украси цркве, распростре веру
међу незнабошцима, написа многе поучне књиге и послужи примером правог
хришћанина и хришћанског пастира. Он је саставио и познату
благодарствену песму: “Тебе Бога хвалим.” Овај славни јерарх, због чије
су мудрости и слаткоречивости посећивали га људи из далеких земаља, био
је веома уздржљив, трудољубив и бодрствен. Спавао је мало, радио је и
молио се Богу непрестано, постио је све дане изузев суботе и недеље.
Зато му је Бог дао и да види многа чудеса Божја и да их сам учини.
Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија
(в. 14. октобар). Кротак према малим људима, он је био неустрашив пред
великим. Изобличио је царицу Јустину као јереткињу, Максима тиранина и
убицу проклео, цару Теодосију забранио приступ у храм све док није
покајао свој грех, с Евгенијем насилним и самозваним царем не хте се
сусрести. Овом богоугодном мужу дарова Бог толику благодат, да је и
мртве васкрсавао, демоне из људи изгонио, болеснике од сваке болести
исцељивао, и у будућност прозирао. Скончао мирно на освитку Васкрса 397.
године.
Нема коментара:
Постави коментар