Данас се у нашој цркви слави Св Апостоли Вартоломеј и Варнава
Свети Вартоломеј апостол
Један од дванаест великих апостола. По свему
изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са
апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом - а за неко
време и са светим Јованом Богословом - проповедао Јеванђеље најпре по
Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао
мученички. У Јерапољу ови свети апостоли молитвом умртвили су велику
змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду
молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се
дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст
(Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле
судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да
скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј
беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао
и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у
Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев
Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и
најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно
сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа
чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до
острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и
сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у цркви преподобном Јосифу
Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао
певати песме духовне: „Нека с језика твога потеку воде небесне
мудрости!” Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му
чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог апостола
преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна
чудеса.
Свети Варнава апостол
Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од
богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код
Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом,
Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању
Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком
проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. Пострадао на
острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града
Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био
преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су
многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало
„место здравља”. У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се
јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му
свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је
властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде
под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да
Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала
аутокефалија Кипарске цркве.
Нема коментара:
Постави коментар