Света првомученица Текла равноапостолна
Рођена у Иконији од родитеља знаменитих, али
незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била верена за некога
младића у оно време, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на
проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи, Текла се обрати
потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка,
како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак, поче је
најпре саветовати, а потом тући и морити глађу. Најзад је предаде судији
и захтеваше, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ,
но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође
са њим у Антиохију. Привучен спољашњом красотом Теклином некакав
старешина градски хтеде је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из
његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша
брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове, но зверови се не
такнуше тела девице. Удивљен овим упита је кнез: „Ко си ти, и каква је
сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?” Одговори му Текла:
„Слушкиња сам Бога живога”. Тада је кнез пусти на слободу, и она пође
проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту, међу
којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену. Потом се света Текла, по
благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту
се она дуго подвизаваше и исцељењем болесника чудотворном силом
обраћаше многе у Хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из
Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскврне, надајући се, да ће
она кад изгуби девичанство, изгубити и моћ своју чудотворну. Текла
бежаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се
помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову
свету девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб. О
овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели свети Златоуст:
„Чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком
девство, а другом мучеништво”
Нема коментара:
Постави коментар