Свети Јован Златоуст
Патријарх цариградски. Рођен у Антиохији 354.
године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију
Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину
и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија, патријарха антиохијског,
а потом и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши
се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу &&О
свештенству,&& и тада му се јавише свети апостоли Јован и Петар
проричући му велику службу, велику благодат, али и велико страдање. Када
је требало да буде посвећен за свештеника, јави се ангел Божји
истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А
када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом
Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован
изабран по жељи цара Аркадија, за пратријарха цариградског. Шест година
управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла
мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви
збацивши многе епископе - симонисте; рашири милосрдну делатност цркве;
написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу
Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави
цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави,
завидљивци га омрзоше, царица га двапут посла у изгнанство. У изгнанству
проведе три године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. године у
месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише свети апостоли
Јован и Петар, као и свети мученик Василиск (в. 22. маја), у чијој цркви
прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње
речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од
моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у
Ватикану у Риму (в. 27. и 30. јануар; 20. новембар).
Нема коментара:
Постави коментар