Свети Јован Златоуст, златна труба Православља
Спомен
овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога
датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села
Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград где је раније као патријарх
управљао црквом. Када се наврши тридесет година од његове смрти,
патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и
наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија
Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти
пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао
покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за
опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за
прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу
резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег
постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише
ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар
поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то
као да она сама од себе говори: "Док ја живех временим животом, пакост
ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души
мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави
твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!" Када
је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо
патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: "Мир
всјем!" Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године
(в. 30. јануар и 13. новембар).
Тропар (глас 8):Благодат
из твојих уста заблиста као светлост огња и просветли васељену, свету
стече ризницу несреброљубља и нама показа висину смиреноумља. Зато учећи
нас твојим речима, оче Јоване Златоусти, моли Христа Бога Логоса, да
спасе душе наше.
Нема коментара:
Постави коментар