Беше
Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој
првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када
Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну
науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа
Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито.
Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на
проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први
епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва,
идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да
посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из
Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији
он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и
ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко
потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе
на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када
градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где
продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати
Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише
већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га
чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега
рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел
небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и
рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори:
„мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше
Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо
вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе,
предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове
свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају
исцелења људима од сваке муке и сваке болести.
Нема коментара:
Постави коментар