РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАН
Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци
пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил,
архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском.
Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је
објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах
речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све
до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници
Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена.
Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем,
написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче
говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По
целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о
немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован.
Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу
деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине,
да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен
због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да
Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију.
Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и
скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода.
Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине.
Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в.
7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).
Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци
пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил,
архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском.
Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је
објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах
речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све
до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници
Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена.
Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем,
написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче
говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По
целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о
немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован.
Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу
деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине,
да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен
због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да
Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију.
Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и
скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода.
Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине.
Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в.
7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).
Тропар (глас 4):Пророче
и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем
ми, љубовију чтушчија тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије
разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина
Божија мирови проповједујетсја.
Нема коментара:
Постави коментар