Свети првомученик Стефан, архиђакон
Сродник
апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима
јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети
рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму.
Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса
велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек
побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше.
Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и
народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да
је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то
потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као
лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном
светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан
уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у
прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од
стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа
назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху
зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што
виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега
гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше
ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник
Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком
камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше
мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се
Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога
на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању
Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај
првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
Нема коментара:
Постави коментар