Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре
свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел
Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него
што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио
чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима
весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до
осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини
и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када
упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на
дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити.
Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом
Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу
овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о
томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по
Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и
Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога
цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше
чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и
храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и
оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са
дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у
пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ;
25. мај; 29. август и 23. септембар).
Нема коментара:
Постави коментар