МАНАСТИР КОПОРИН - Деспот Стефан Лазаревић
May 26, 2013 at 2:54pm
Деспот Стефан Лазаревић, син Кнеза Лазара и Кнегиње Милице, постао је
владар у својој шеснаестој години. 1389 године после Косовске битке и
погибије оца имао је само дванаест година. Историја га памти као једног
од најобразованијих, најумнијих и највештијих владара Србије. У периоду
његове владавине Београд постаје Бели град. Он му је дао име и посветио
га пресветој Богомајци. Осим Цариграда, Београд је једини град на свету
посвећен Богородици.
Песник (група Пирг) пева:
"Деспот Стефан, Деспот благи
престоницу нову гради
на брду је утврђује
ка небу је узвисује
Мајци васкрслога Господа подиже
Бели град на двема водама,
да од сада па до века буде
бедем православља,
име да му не потамни
слава да му не угаси..."
Стефан Лазаревић је 1404. године Београд учинио престоницом Србије. Те се сматра, модерним речником речено, првим градоначелником Београда. У периоду његове владавине Београд и Србија економски и културно јачају и мост су између Истока и Запада, а Београд неугасива чаролија Балкана и овог дела света. Бројне првине везане су за име Стефана Лазаревића.
Прва библиотека, прва апотека и болница, прва књижара у Београду повезане су с Деспотовим именом. Он сам био је истовремено и владар и законодавац и писац и државник и витез Змајевог реда, подједнако успешан у свему.
Био је и велики градитељ. Његове задужбине су: Манасија, Раваница, Павловац, Кастељан, Манастир Светих Архангела на Превлаци, Манастир Светог Николе на ушћу Бојане, Праскавица, Црква Свете Петке у Београду и Манастир Копорин.
Мошти које се налазе у ћивоту који се чува у Манастиру Копорину јесу земни остаци Светог Деспота Српског Стефана Лазаревића. Мошти су исцелитељне, као и Света вода извор који се налази код манастира.
Мати Нина, сестра Манастира Копорин, црквењак јеромонаха, духовника, оца Саве, прича нам о овој светињи. "Деспот Стефан Лазаревић био је красан витез. Историја га памти као једног од највећих српских владара. Осим духовне, красила га је и физичка лепота. Био висок, богобојажљив, племенит, смирен, господствен, отмен. Пленио је своје окружење загонетним погледом својих очију.
Деспот Стефан је 1402. године учествовао у бици код Ангоре. Борио се храбро те је сам Тамерлан питао своје војсковође ко је тај витез на белом коњу, који тако неустрашиво јуриша и бори се против непријатеља, ризикујући и сопствени живот. После ове битке Стефан Лазаревић је добио титулу деспота.
Благодарећи Богу што је иако рањен остао жив после Битке код Ангоре, Деспот Стефан подиже Манастир Копорин, 1402 године. То је било његово скривено место за одмор и лов где је радо долазио. Постоје претпоставке, на основу предања да је манастир добио име по копању. То јест да је откопан па отуда име Копорин, а камен за њега узиман је са оближњег римског утврђења Караула. Један болестан коњ, уморно кљусе ваљало се у оближњој води, лежало ту неко време и оздравило. Деспот је схватио да је то лековита вода и ту је сада капелица а вода је и данас исцелитељна, добра за очи, и многе друге болести.
Деспот је био и писац, писао је црквене песме. Аутор је закона о рудницима, натписа на Косовском стубу, Слова љубве. То је образац за писање писама, и он га је упутио свом брату Вуку.
Историја бележи да је Деспотов сусрет са сестром Оливером, коју је избавио из турског харема, био особито потресан. Само су се ћутке погледали... Тај болни прећутни поглед изражавао је огромну љубав брата према сестри...
После побуне рудара у Сребреници, у Босни, коју је угушио како наводе историјски извори, сурово Деспот је журио у Београд покајао се због своје оштрине и на Хеурувимској песми заплакао се. Те ноћи силна олуја беснела је над Београдом, олујни градоносни облаци прекрили су небо док су муње парале небеса уз страшну грмљавину Са непуних педесет година упокојио се Деспот Стефан, после лова у коме је пао с коња. Стигао је да изговори само "по Ђурђа, по Ђурђа" мислио је на сина своје сестре Ђурђа Бранковића. То се десило надомак Београда код Младеновца у селу Глава. Тако је окончао свој овоземаљски живот благочестиви, храбри, силни, часни Деспот Стефан Високи.
Мошти које се налазе у ћивоту јесу земни остаци Деспота Стефана Лазаревића. Мошти су исцелитељне и бројна излечења десила су се овде. Бројни бездетни родитељи добили су овде благодарећи молитвама Оца Саве и Светог Деспота децу па тако имамо око педесетак Стефана и Софија по читавој Србији.
Професор др. Владета Јеротић предложио ми је да бележим имена те деце као добру основу за неку будућу књигу, као драгоцену информацију за покољења која долазе", привела крају је своју глагољиву, поучну причу о манастиру Копорин мати Нина. Осим ње и игуманије Мати Агније, у манастиру су и сестре Епистолија, Аполинарија, Параскева, Екатарина, Текла и Ирина.
Отац Јеромонах Сава им је духовник, иако је ’23. годиште и напунио је 86 година, пун је стрпљења, хришћанске љубави за све Богом послате душе гладне и жедне молитве и чисте вере. утехе и здравља. Његове духовне поуке о Јеванђељу као благој вести и исцелитељној књизи која лечи (а њему лично изменила је живот), о посту и молитви, не могу се препричати нити оденути у речи. То не уме потписник ових редова, грешни раб пролећног имена, али може да вам поручи "Дођите, походите Копорин!"
Пре него кренете у Свету земљу, Грчку, Светом Василију или у било коју светињу дођете у манастир Копорин где су мошти Светог Деспота Српског Стефана Лазаревића.
На само 150 километара од Београда, четири километра од Велике Плане према Смедеревској Паланци. Није далеко само један сат вожње.
Слава манастира је 1. августа, тада се отвара ковчег са моштима и осећа се њихов миомирис и благоуханије. То треба лично доживети, осетити.
Дођите у Копорин. Светиња ће вам кроз миле сестре, свете мошти, очаравајућу природу, неописиви лепо небо и лептире разних боја даровати сазнање: да је у животу најважније свето тројство "ВЕРА, НАДА И ЉУБАВ.". Нада срца, вера ума и љубав душе, свето тројство о ком је писао наш златоусти Владика Николај, и да је у животу најважније да човек кад год падне, поклекне, устане јер створен је по облику Божијем...
"ЖИВОТ ЧОВЕКОВ ЈЕ ЈЕДНА ОГРОМНА РИЗНИЦА ДАРОВА БОЖИЈИХ И ДЕЛАЊА ЉУДСКОГ:
ЊИМА СЕ КОРИСТЕЋИ, ЧОВЕК ИЗРАСТА У ЏИНА НЕСЛУЋЕНИХ МОГУЋНОСТИ.
ИПАК, БЕЗ ВЕРЕ - ОН ЈЕ ТЕК САМО ЛИСТ НА ВЕТРУ..."
Путописац, историчар Ф. Кањиц оставио је важан податак о манастиру Копорин. Обилазећи цркву, он је у њој видео портрет Деспота Стефана са поделом цркве у руци, што потврђује његово ктиторство. На основу натписа на десној страни западног зида изнад фреске Деспота Стефана закључује се да је манастир подигнут после битке код Ангоре 1402. године.
Стефан Лазаревић је ту први пут приказан са знацима деспотског достојанства које добио после поменуте битке. Најстарији помен манастира датира из 1452. године. Тада је у њему боравио епископ из Зете. Од шеснаестог до деветнаестог века био запуштен. Обновљен је 1880. год. Устаници су у време првог устанка 1804. год. имали своје упориште у манастиру, због чега је он доста и страдао од турака.
Гроб у Копорину је одувек привлачио пажњу народа и калуђера. Посебно је поштован. Знало се да је у њему саxрањено свето лице. На гробу су читане молитве за исцељење.
По антрополошким прегледима, палеопатолошким испитивањем и експертском анализом скелетних остатака из гробнице 1977. године, утврђено је да је особа о којој је реч Свети Деспот Стефан. Том приликом откривено је више рана на десној бутној кости. Особа којој је скелет припадао била је натпросечне висине у односу на просечну висину Срба тог доба.
Над гробом светог деспота, изнад композиције Светих ратника, фреска приказује "Ругање Исусу", ту су између осталог приказана и двојица трубача који трубе, док Господ Исус Христос проповеда. Та фреска је значајна јер приказује музичке инструменте тог доба. Скривени смисао фреске можда се крије у питању "да ли те трубе могу бити и весник радости" и порука да СВЕ ШТО ДИШЕ ТРЕБА ДА ХВАЛИ ГОСПОДА. Можда те трубе стварају склад божанског и земаљског.
Свети Деспот Стефан Лазаревић је рекао У СВОМ СЛОВУ ЉУБВЕ - ЉУБАВ СВЕМУ ПРЕВАСХОДИ.
О Оцу Сави
Јеромонах Отац Сава духовник је сестринства манастира Копорин. Од 1985. године борави у манастиру. Има обичај да каже исто сам годиште као и краљ Пера (краљ Петар Карађорђевић). Он је умро давно а ја сам ето још жив слава Господу.
И ако је напунио 86 лета, Отац Сава је крепког здравља, бодрог духа, виталан. Његове светле радосне плаве очи, попут рефлектора, или сунца продиру у душу и читају вашу прву и последњу мисао. У тим плавим очима огледа се небо Копорина. Зрачи детињом радошћу и пун је хришћанске љубави, мајчинске топлине, очинског разумевања за све посетиоце манастира. Његове молитве поред кивота Светог Деспота Стефана, Господ чује и услишује и дарује, пород, здравље, напредак, благостање и благодат, Путницима срећу на путу. Ђацима добре оцене. Немирнима мир. Уцвељенима, потонулим и клонулим духом наду и крепку реч која вида и лечи душу. Понекад вам се чини док гледате у те старачке, а опет младе очи, да је то поглед, загонетни топли поглед Светог Деспота Стефана о коме говоре историјски извори (Деспот Стеван био је познат роду по загонетном погледу својих очију ).
Пре него поставите питање Отац Сава као да зна, слути, шта ће те га питати и увек има адекватан прави одговор. "Оче Саво, брак или манастир, питамо мудрог старца шта он препоручује, саветује младим људима у данашњем времену ишчашених, померених вредности?"
Седећи испод огромне крошње, мирисне липе мудри старац одговара... - Па, знате како - и једно и друго, сваком је Бог дао неке дарове. Некоме да служи Господу у цркви или манастиру. А некоме да у браку кроз мужа или жену да се спасава и опет служи Господу. Жена за човека треба да буде као Црква, треба да је воли и поштује а она њега да уважава као Господа обоје да се моле и посте а онда долази Божији благослов, деца!
О Јеванђељу...
Јеванђеље - је поучна лековита књига која треба да је у свакој кући. Мени је сусрет са том књигом изменио живот. У кући моје рођаке, сестре од тетке, први пут сам га видео, читао и од тада га увек носим са собом... То је поучна мудра књига пуна сазнања и истина. Она је усмерила мој живот ка Господу...
Поучна је и књига Казивања једног Боготражитеља као и Смисао хришћанског живота Серафима Саровског.
О посту и храни...
Кад сам био млађи и више радио на земљи, јаче сам се хранио. То није било добро. Киселина, масноће и разне друге болести све то иде од хране... Е, али пост све то мења, посна храна чисти крв и читав организам. Пост крепи дух и снажи тело.
О спорту...
Као млад много сам волео да играм фудбал... Играо сам не само дању него и ноћу...
О будућности и руском цару...
Антихрист ће владати три године...
Нама Србима биће боље кад дође руски цар. До тад остаје нам да се молимо, постимо, подвизавамо у вери. Да свако носи свој крст... Бог никад не даје више терета, него што човек може да понесе... Оног кога Господ љуби тога и кара... Ништа не бива без допуштења Божијег...
Некада је суботом и недељом после литургије порта око цркве била пуна народа, благо, са сетом у гласу рекао је Јеромонах Отац Сава, гледајући пут неба, облака који су јездили изнад Коприна.
"БЛАГОВЕСТИ ЗЕМЉА - РАДОСТ ВЕЛИЈУ, НЕБЕСА КАЗУЈТЕ СЛАВУ БОЖИЈУ."
Песник (група Пирг) пева:
"Деспот Стефан, Деспот благи
престоницу нову гради
на брду је утврђује
ка небу је узвисује
Мајци васкрслога Господа подиже
Бели град на двема водама,
да од сада па до века буде
бедем православља,
име да му не потамни
слава да му не угаси..."
Стефан Лазаревић је 1404. године Београд учинио престоницом Србије. Те се сматра, модерним речником речено, првим градоначелником Београда. У периоду његове владавине Београд и Србија економски и културно јачају и мост су између Истока и Запада, а Београд неугасива чаролија Балкана и овог дела света. Бројне првине везане су за име Стефана Лазаревића.
Прва библиотека, прва апотека и болница, прва књижара у Београду повезане су с Деспотовим именом. Он сам био је истовремено и владар и законодавац и писац и државник и витез Змајевог реда, подједнако успешан у свему.
Био је и велики градитељ. Његове задужбине су: Манасија, Раваница, Павловац, Кастељан, Манастир Светих Архангела на Превлаци, Манастир Светог Николе на ушћу Бојане, Праскавица, Црква Свете Петке у Београду и Манастир Копорин.
Мошти које се налазе у ћивоту који се чува у Манастиру Копорину јесу земни остаци Светог Деспота Српског Стефана Лазаревића. Мошти су исцелитељне, као и Света вода извор који се налази код манастира.
Мати Нина, сестра Манастира Копорин, црквењак јеромонаха, духовника, оца Саве, прича нам о овој светињи. "Деспот Стефан Лазаревић био је красан витез. Историја га памти као једног од највећих српских владара. Осим духовне, красила га је и физичка лепота. Био висок, богобојажљив, племенит, смирен, господствен, отмен. Пленио је своје окружење загонетним погледом својих очију.
Деспот Стефан је 1402. године учествовао у бици код Ангоре. Борио се храбро те је сам Тамерлан питао своје војсковође ко је тај витез на белом коњу, који тако неустрашиво јуриша и бори се против непријатеља, ризикујући и сопствени живот. После ове битке Стефан Лазаревић је добио титулу деспота.
Благодарећи Богу што је иако рањен остао жив после Битке код Ангоре, Деспот Стефан подиже Манастир Копорин, 1402 године. То је било његово скривено место за одмор и лов где је радо долазио. Постоје претпоставке, на основу предања да је манастир добио име по копању. То јест да је откопан па отуда име Копорин, а камен за њега узиман је са оближњег римског утврђења Караула. Један болестан коњ, уморно кљусе ваљало се у оближњој води, лежало ту неко време и оздравило. Деспот је схватио да је то лековита вода и ту је сада капелица а вода је и данас исцелитељна, добра за очи, и многе друге болести.
Деспот је био и писац, писао је црквене песме. Аутор је закона о рудницима, натписа на Косовском стубу, Слова љубве. То је образац за писање писама, и он га је упутио свом брату Вуку.
Историја бележи да је Деспотов сусрет са сестром Оливером, коју је избавио из турског харема, био особито потресан. Само су се ћутке погледали... Тај болни прећутни поглед изражавао је огромну љубав брата према сестри...
После побуне рудара у Сребреници, у Босни, коју је угушио како наводе историјски извори, сурово Деспот је журио у Београд покајао се због своје оштрине и на Хеурувимској песми заплакао се. Те ноћи силна олуја беснела је над Београдом, олујни градоносни облаци прекрили су небо док су муње парале небеса уз страшну грмљавину Са непуних педесет година упокојио се Деспот Стефан, после лова у коме је пао с коња. Стигао је да изговори само "по Ђурђа, по Ђурђа" мислио је на сина своје сестре Ђурђа Бранковића. То се десило надомак Београда код Младеновца у селу Глава. Тако је окончао свој овоземаљски живот благочестиви, храбри, силни, часни Деспот Стефан Високи.
Мошти које се налазе у ћивоту јесу земни остаци Деспота Стефана Лазаревића. Мошти су исцелитељне и бројна излечења десила су се овде. Бројни бездетни родитељи добили су овде благодарећи молитвама Оца Саве и Светог Деспота децу па тако имамо око педесетак Стефана и Софија по читавој Србији.
Професор др. Владета Јеротић предложио ми је да бележим имена те деце као добру основу за неку будућу књигу, као драгоцену информацију за покољења која долазе", привела крају је своју глагољиву, поучну причу о манастиру Копорин мати Нина. Осим ње и игуманије Мати Агније, у манастиру су и сестре Епистолија, Аполинарија, Параскева, Екатарина, Текла и Ирина.
Отац Јеромонах Сава им је духовник, иако је ’23. годиште и напунио је 86 година, пун је стрпљења, хришћанске љубави за све Богом послате душе гладне и жедне молитве и чисте вере. утехе и здравља. Његове духовне поуке о Јеванђељу као благој вести и исцелитељној књизи која лечи (а њему лично изменила је живот), о посту и молитви, не могу се препричати нити оденути у речи. То не уме потписник ових редова, грешни раб пролећног имена, али може да вам поручи "Дођите, походите Копорин!"
Пре него кренете у Свету земљу, Грчку, Светом Василију или у било коју светињу дођете у манастир Копорин где су мошти Светог Деспота Српског Стефана Лазаревића.
На само 150 километара од Београда, четири километра од Велике Плане према Смедеревској Паланци. Није далеко само један сат вожње.
Слава манастира је 1. августа, тада се отвара ковчег са моштима и осећа се њихов миомирис и благоуханије. То треба лично доживети, осетити.
Дођите у Копорин. Светиња ће вам кроз миле сестре, свете мошти, очаравајућу природу, неописиви лепо небо и лептире разних боја даровати сазнање: да је у животу најважније свето тројство "ВЕРА, НАДА И ЉУБАВ.". Нада срца, вера ума и љубав душе, свето тројство о ком је писао наш златоусти Владика Николај, и да је у животу најважније да човек кад год падне, поклекне, устане јер створен је по облику Божијем...
"ЖИВОТ ЧОВЕКОВ ЈЕ ЈЕДНА ОГРОМНА РИЗНИЦА ДАРОВА БОЖИЈИХ И ДЕЛАЊА ЉУДСКОГ:
ЊИМА СЕ КОРИСТЕЋИ, ЧОВЕК ИЗРАСТА У ЏИНА НЕСЛУЋЕНИХ МОГУЋНОСТИ.
ИПАК, БЕЗ ВЕРЕ - ОН ЈЕ ТЕК САМО ЛИСТ НА ВЕТРУ..."
Путописац, историчар Ф. Кањиц оставио је важан податак о манастиру Копорин. Обилазећи цркву, он је у њој видео портрет Деспота Стефана са поделом цркве у руци, што потврђује његово ктиторство. На основу натписа на десној страни западног зида изнад фреске Деспота Стефана закључује се да је манастир подигнут после битке код Ангоре 1402. године.
Стефан Лазаревић је ту први пут приказан са знацима деспотског достојанства које добио после поменуте битке. Најстарији помен манастира датира из 1452. године. Тада је у њему боравио епископ из Зете. Од шеснаестог до деветнаестог века био запуштен. Обновљен је 1880. год. Устаници су у време првог устанка 1804. год. имали своје упориште у манастиру, због чега је он доста и страдао од турака.
Гроб у Копорину је одувек привлачио пажњу народа и калуђера. Посебно је поштован. Знало се да је у њему саxрањено свето лице. На гробу су читане молитве за исцељење.
По антрополошким прегледима, палеопатолошким испитивањем и експертском анализом скелетних остатака из гробнице 1977. године, утврђено је да је особа о којој је реч Свети Деспот Стефан. Том приликом откривено је више рана на десној бутној кости. Особа којој је скелет припадао била је натпросечне висине у односу на просечну висину Срба тог доба.
Над гробом светог деспота, изнад композиције Светих ратника, фреска приказује "Ругање Исусу", ту су између осталог приказана и двојица трубача који трубе, док Господ Исус Христос проповеда. Та фреска је значајна јер приказује музичке инструменте тог доба. Скривени смисао фреске можда се крије у питању "да ли те трубе могу бити и весник радости" и порука да СВЕ ШТО ДИШЕ ТРЕБА ДА ХВАЛИ ГОСПОДА. Можда те трубе стварају склад божанског и земаљског.
Свети Деспот Стефан Лазаревић је рекао У СВОМ СЛОВУ ЉУБВЕ - ЉУБАВ СВЕМУ ПРЕВАСХОДИ.
О Оцу Сави
Јеромонах Отац Сава духовник је сестринства манастира Копорин. Од 1985. године борави у манастиру. Има обичај да каже исто сам годиште као и краљ Пера (краљ Петар Карађорђевић). Он је умро давно а ја сам ето још жив слава Господу.
И ако је напунио 86 лета, Отац Сава је крепког здравља, бодрог духа, виталан. Његове светле радосне плаве очи, попут рефлектора, или сунца продиру у душу и читају вашу прву и последњу мисао. У тим плавим очима огледа се небо Копорина. Зрачи детињом радошћу и пун је хришћанске љубави, мајчинске топлине, очинског разумевања за све посетиоце манастира. Његове молитве поред кивота Светог Деспота Стефана, Господ чује и услишује и дарује, пород, здравље, напредак, благостање и благодат, Путницима срећу на путу. Ђацима добре оцене. Немирнима мир. Уцвељенима, потонулим и клонулим духом наду и крепку реч која вида и лечи душу. Понекад вам се чини док гледате у те старачке, а опет младе очи, да је то поглед, загонетни топли поглед Светог Деспота Стефана о коме говоре историјски извори (Деспот Стеван био је познат роду по загонетном погледу својих очију ).
Пре него поставите питање Отац Сава као да зна, слути, шта ће те га питати и увек има адекватан прави одговор. "Оче Саво, брак или манастир, питамо мудрог старца шта он препоручује, саветује младим људима у данашњем времену ишчашених, померених вредности?"
Седећи испод огромне крошње, мирисне липе мудри старац одговара... - Па, знате како - и једно и друго, сваком је Бог дао неке дарове. Некоме да служи Господу у цркви или манастиру. А некоме да у браку кроз мужа или жену да се спасава и опет служи Господу. Жена за човека треба да буде као Црква, треба да је воли и поштује а она њега да уважава као Господа обоје да се моле и посте а онда долази Божији благослов, деца!
О Јеванђељу...
Јеванђеље - је поучна лековита књига која треба да је у свакој кући. Мени је сусрет са том књигом изменио живот. У кући моје рођаке, сестре од тетке, први пут сам га видео, читао и од тада га увек носим са собом... То је поучна мудра књига пуна сазнања и истина. Она је усмерила мој живот ка Господу...
Поучна је и књига Казивања једног Боготражитеља као и Смисао хришћанског живота Серафима Саровског.
О посту и храни...
Кад сам био млађи и више радио на земљи, јаче сам се хранио. То није било добро. Киселина, масноће и разне друге болести све то иде од хране... Е, али пост све то мења, посна храна чисти крв и читав организам. Пост крепи дух и снажи тело.
О спорту...
Као млад много сам волео да играм фудбал... Играо сам не само дању него и ноћу...
О будућности и руском цару...
Антихрист ће владати три године...
Нама Србима биће боље кад дође руски цар. До тад остаје нам да се молимо, постимо, подвизавамо у вери. Да свако носи свој крст... Бог никад не даје више терета, него што човек може да понесе... Оног кога Господ љуби тога и кара... Ништа не бива без допуштења Божијег...
Некада је суботом и недељом после литургије порта око цркве била пуна народа, благо, са сетом у гласу рекао је Јеромонах Отац Сава, гледајући пут неба, облака који су јездили изнад Коприна.
"БЛАГОВЕСТИ ЗЕМЉА - РАДОСТ ВЕЛИЈУ, НЕБЕСА КАЗУЈТЕ СЛАВУ БОЖИЈУ."
Преузето са Facebook странице Манастира Копорин: Манастир Копорин на фејсбуку
Нема коментара:
Постави коментар